Мориц Хунцингер, чија је фирма нотирана на франкфуртској берзи, још се налази на слободи, али му због ове афере окрећу леђа и највернији клијенти, међународне фирме које заступа на плану "односа са јавношћу" у Немачкој. Тако је прошле недеље софтверски гигант Мајкрософт (Microsoft), кога је досада заступао Хунцингер, објавио да његовој фирми одузима све овлашћења за заступање у Немачкој.

И новац који је у виду мита добио сада већ бивши министар војни Рудолф Шарпинг служио је циљу "подмазивања" контаката индустрије оружја са министарством одбране, како би се добила дозвола немачке државе за извоз ратних подморница у Уједињене арапске емирате и Египат. У ту сврху је Шарпингу исплаћено 72.000 евра, наводно као капара за још ненаписану књигу мемоара. Осим тога, Шарпинг је наводно добио нову одећу у вредности од 27.000 евра! Одмах по објављивању ових скандалозних података постало је јасно да су и "хонорар за књигу" и наводни рачун из бутика служили као покриће за мито које је Шарпинг добио од Хунцингера.

Међутим, ова афера која потреса Немачку није ограничена само на ову земљу.

Берлински дневни лист "Јунге велт" (junge Welt) у издању од 25. јула 2002. објавио је вест да су се поред Шарпинга на рачун Хунцингера у истом бутику "поновили" и Високи изасланик за Косово и Метохију Михаел Штајнер и - премијер Србије Зоран Ђинђић!

Ово је први пут да немачка штампа јавља о умешаности једног страног политичара у корупционашку аферу око Хунцингера, који премијера Ђинђића већ годинама има на својој листи "клијената".


Медијска подршка за Ђинђића

Убрзо након бомбардовања Југославије, 14. августа 1999., Хунцингер, који је од "Дајмлер Бенца" (Daimler Benz) управо био купио предузеће за производњу оклопних возила "Security Cars", допутовао је у Београд, да разговара са Зораном Ђинђићем. О садржају тих разговора са човеком који је само неколико недеља раније у немачком недељнику "Велт ам Зонтаг" (Welt am Sonntag) позивао НАТО пакт да настави бомбардовање Србије до свргавања Милошевићевог режима, сазнајемо више из интервјуа шефа берлинског бироа фирме "Hunzinger Information AG" госпође Астрид Ауперле (Astrid Aupperle), објављеног у часопису "ПР-Репорт" (PR-Report) у броју од 21. јуна 2002:

"Ми смо водили многобројне пројекте на пољу медијске подршке, на пример за опозиционе прваке у Румунији и Србији, будућег председника и премијера Константинескуа и Ђинђића".

Већ у фебруару 2000. Ђинђић долази у Франкфурт у посету Хунцингеру да, по званичној Хунцингеровој изјави, "реферише о стању у Србији".

У јесен 2000., у време предизборне кампање, Хунцингер у Франкфурту организује велику конференцију за штампу за Зорана Ђинђића, који је у то доба био још увек само председник Демократске странке.


Ђинђић пада Шарпингу у загрљај

Након познатих догађаја 5. октобра 2000. Ђинђић преузима власт у Србији. Како јавља недељник "Шпигел" (Der Spiegel) у издању од 30. октобра 2000., "већ првог слободног викенда након револуције Ђинђић путује у Немачку". Његов домаћин је наравно Мориц Хунцингер, који за премијера приређује ексклузивну вечеру са пробраним гостима у Франкфурту. Шпигел пише: "Као гост изненађења појавио се Рудолф Шарпинг", који је годину дана раније као ратни министар приказивао фалсификоване фотографије наводних српских масакара и измислио причу о наводном српском плану "Поткова" за протеривање етничких Албанаца са Космета. "Њему (Шарпингу) гост из Београда (Ђинђић) пада у загрљај", наставља Шпигел у истом чланку.

Пред Ђинђићем у том тренутку стоји нови задатак, предстојећи избори за републичку Скупштину. Будући да је Ђинђић "дугогодишњи пријатељ куће Хунцингер" (цитат из саопштења "Hunzuinger Information AG"), франкфуртски повереник индустрије оружја му и овога пута држи залеђину. На самом врхунцу предизборне кампање, Хунцингер путује у Србију и 20. децембра 2000., три дана пре избора који су Зорану Ђинђићу донели место премијера, заједно са Ђинђићем се у Лесковцу обраћа маси и предајe "спонзорски поклон" (цитат из Хунцингеровог извештајa) немачких концерна "Marseille-Kliniken AG" i "RWE Umwelt Services GmbH" граду Лесковцу, чиме непосредно подржава Ђинђићеву изборну кампању. Три дана касније Хунцингер у Београду наздравља новом премијеру Србије и свом старом клијенту Зорану Ђинђићу поводом изборне победе.

"Лобиста" Хунцингер своју "интензивну сарадњу" са премијером Србије наставља све до данас. Ђинђић је редован гост Хунцингерових "политичких салона", о којима лист "Рајн цајтунг" (Rhein-Zeitung) у броју од 8. јануара 2002. пише: "Ради се о важним питањима када брижно одабрани круг има прилику да иза ових прозора (Хунцнингерове фирме) разговара на пример са премијером Србије Зораном Ђинђићем, бившим генералом (и заповедником НАТО на Космету) Клаусом Рајнхардом, министром одбране Рудолфом Шарпингом или министром иностраних послова Јошком Фишером.


"Дан Републике" код франкфуртског мешетара

На "дан Републике" већ одавно непостојеће СФР Југославије, 29. новембра прошле године, Хунцингер је окупио у Франкфурту на разговор са представницима гигантске индустрије лекова "Фрезенијус" (Fresenius AG) и франкфуртског аеродрома поред Зорана Ђинђића и његове супруге Ружице и добар део нове врхушке Србије, између осталих вицепремијера Жарка Кораћа и министре Александра Влаховића, Горана Питића, Слободана Милосављевића и Марију Рашету-Вукосављевић. Званично се разговарало о "привредној сарадњи".

У светлу ових нових сазнања о везама између премијера Ђинђића и човека који је корумпирао бројне немачке политичаре намећу се многа питања:

Да ли ће премијер Ђинђић можда поступити као Рудолф Шарпинг и дати оставку због својих веза са контроверзним лобистом Морицом Хунцингером? Да ли ће државни органи у Србији следити пример немачког Бундестага и покренути истрагу о вези највиших државних руководилаца са Морицом Хунцингером?

Да ли ће премијер Ђинђић јавност Србије удостојити објашњења о природи, дужини и садржају своје везе са немачким "мешетаром веза" Хунцингером и евентуално другим мешетарима и "спонзорима"?

Шта је немачки мешетар, који за интересе мултинационалних концерна поткупљује политичаре, добио од Ђинђића као противуслугу? Каква је његова улога у дивљој приватизацији и распродаји стратешки важне инфраструктуре у Србији странцима у последње две године?

Ко су остали "спонзори" и "мешетари" који на својим списковима за "исплату хонорара" имају највише руководиоце Србије и Југославије? Када ће јавност да сазна пуну истину о таквим контактима и њиховим последицама по судбину државе и народа?

Има још безброј споредних питања, која нису мање важна: каква је умешаност Жарка Кораћа, министара Влаховића, Питића, Милосављевића и Рашете-Вукосављевић, као и евентуално других политичара у "сарадњу" Ђинђића и Хунцингера? Да ли је за стање на Космету битна чињеница да Михаел Штајнер и Зоран Ђинђић заједно "пазаре" у Хунцингеровом бутику?

Народ Србије има право да сазна истину о везама и обавезама државног руководства према иностраним лобистима, мешетарима и "спонзорима". Сада је на потезу премијер Ђинђић.